Gotovo tradicionalno, sa dolaskom lepšeg vremena, kreće i odvikavanje dece od pelena i učenje na nošu. Ovo nije bez razloga – toplo i suvo vreme smanjuje mogućnost da se dete prehladi ili razboli jer je za očekivati da će se upiškiti ili ukakiti, posebno na početku toaletnog treninga. Takođe, letnje stvari su laganije, lakše je imati više od jedne presvlake uz sebe, a nije ni loša stvar da, ukoliko su deca u poseti bakama i dekama na selu, trčkaraju unaokolo golišavi.

Imajući u vidu da se odvikavanje od pelena ne zove tek tako i toaletni trening, konsultovali smo medicinske sestre-vaspitače iz našeg vrtića ”Slonče” koje iza sebe već imaju godine iskustva u učenju čitavih generacija dece da odbace pelene i prihvate nošu, a potom i vece šolju.

Ana Škodrić, Bojana Gošić i Andrijana Obradović su podelile sa nama sve ”tajne ovog zanata”, kao i predložile par saveta za radoznale i/ili zabrinute roditelje.

  1. Možda je stiglo lepo vreme, ali kako da znamo da li je dete spremno?

Obično se sa toaletnim treningom počinje u periodu kada dete dostigne uzrast od oko godinu i po do dve godine. Ovaj period je generalno povoljan jer omogućava da se stvore uslovi da proces ne bude usvojen mehanički, već da se stvori veza između radnje i njenog značenja, te da dete zaista osvesti svoju fiziološku potrebu, a samim tim, da razvija i fiziološku samokontrolu. Idealni uslovi podrazumevaju da postoji neki način prenošenja potreba, bilo verbalno (dete rečima iskazuje svoju potrebu), bilo neverbalno (gestikulacijom, pokazuje prstom na nošu). Dakle, kada dete pokazuje znake razmene informacija (zna da pokaže ili kaže šta hoće, šta mu treba, razume naloge – donesi, uradi, baci itd.) možemo započeti toaletni trening.

  1. U redu, dete je spremno i mi hoćemo da počnemo. Šta nas čeka? Kako izgleda taj proces odvikavanja od pelena?

Za početak, sve tri sestre su se jednoglasno složile i jasno istakle – kada se jednom krene, nema vraćanja! Sestre-vaspitači ističu važnost istrajnosti i doslednosti, ali vam i približavaju ovaj proces, kao i neke situacije koje možete da očekujete.

Prve dve nedelje toaletnog treninga, pelena se obično zadržava samo za vreme spavanja budući da je mogućnost samokontrole za vreme spavanja izuzetno mala i nezgodice će se dešavati češće. Nakon tog perioda, pa do treće nedelje, ukoliko vidimo da dete prihvata nošu, svaki dan ”obavi posao” na noši, izbacujemo i pelenu tokom spavanja.

Sestre-vaspitači savetuju da decu uvek stavimo na nošu posle svakog unosa tečnosti, a najčešće nakon doručka i ručka. Ovo se podudara i sa praksom u vrtiću, budući da u vrtićima postoji određeni ritam kada se ide na nošu: posle doručka, pre spavanja, posle ručka, posle druge užine.

Svaki uspeh treba pohvaliti jednakim entuzijazmom kao da je mališan dobio diplomu univerziteta (što, kada malo bolje razmislimo, i treba da bude izjednačeno J ), a ukoliko se dete upiški, ne treba vikati, ljutiti se i kuditi ga, već mu ukazati na nošu i ohrabriti ga da sledeći put kaže ili pokaže da mu treba noša.

Takođe, sestre-vaspitači savetuju roditelje da po početku procesa učenja na nošu, povuku dete iz kolektiva na 5 do 7 dana. Ovaj period treba detetu posvetiti punu pažnju i aktivno ga upoznavati sa nošom. Ovaj trening kod kuće mora biti jasan i dosledan, kako dete ne bi izgubilo fokus. Dete se obično zadržava na noši oko 20 minuta do pola sata ”u cugu”. Za ovo vreme, naši vaspitači urgiraju roditelje da aktivno posvete pažnju svom detetu i da ga na neki način animiraju dok sede – pesmicama, razgovorom, pričama, pokretnim igrama… Ne zaboravite, dete ne sedi bez cilja, već stvara sponu između akcije i fiziološke potrebe, kao i svoju svest o tome šta se dešava dok je na noši.

Još jedan savet za ovaj proces jeste da se koristi i metod učenja po modelu – naši malci mnogo vole da nas imitiraju. Ohrabrite ih onda da vas imitiraju dok sedite ”na tronu”! Ovo je ujedno i dobra taktika da se ohrabre deca koja iz nekog razloga pokazuju uznemirenost ili odbojnost prema noši. Ukoliko vide vas da i vi koristite šolju, onda će njihov strah biti manji. Nekoj deci će biti lakše da prihvate da puste pelenu ako im nabavite adapter za vece šolju upravo iz ovog razloga imitacije. Ovo je posebno delotvorno kod dečaka: slobodno im kupite stoličicu da vežbaju da piške stojeći. Šanse su velike da im je poznat model odraslog muškarca i lakše će usvojiti njega nego nošu.

  1. Da li treba da se konsultujemo sa osobljem vrtića u vezi sa toaletnim treningom?

Apsolutno! Izuzetno je bitno kod deteta ne stvarati konfuziju kada su u pitanju usvajanja novih oblika ponašanja. S tim u vezi, treba napomenuti da se toaletni trening izbegava u adaptacionom periodu kada se dete tek uči na vrtić.

Pri početku toaletnog treninga, nastaje dogovor i sa sestrama-vaspitačima i nastaje jedna tesna saradnja, koja će biti efikasna samo ako se obe strane pridržavaju dogovora. Uvek je bitno imati u vidu da su roditelji i vrtić partneri u podizanju i vaspitavanju dece: svi se krećemo ka istom cilju. Konsultujemo se međusobno vezano za svaki naredni korak (recimo, kada treba izbaciti pelenu tokom spavanja) i ne odustajemo. Tako dete neće stvoriti unutrašnji konflikt vezan za novi obrazac ponašanja.

Toaletni trening može delovati kao ogroman izazov, ali je samo tajna u tome da treba biti uporan i dosledan, te pozitivni efekti sigurno neće izostati. Ne zaboravite – svako dete je individua za sebe i svako dete će trening proći na sebi svojstven način. Neka deca će usvojiti novu naviku ”očas posla”, dok će drugoj trebati malo više vremena i pažnje. To je sve u redu. Ukažite im ljubav na svakom koraku ovog procesa i tako budite sigurni da ne možete napraviti grešku!

 

Vaš vrtić ”Slonče”

Facebook komentari